Содержание

Слушао сам из баште, жену која је певала,
Али ја, ја сам гледао у луну.

И ја никад не помислих на ону што пева,
Луну у облацима заволевши.

Нисам баш сасвим стран ја прекрасној богињи:
Узвратни ја осетих поглед.

Ни гране дрвећа, ни слепи мишев
Од њега скрити ме неће.

У погледима песника, што на жене забораве,
Радосно огледају се луне,

Као бљештаве крљушти змајева,
Посвећених песника пропасти.

---

Перевод стихотворения Николая Гумилёва «Поэт» на сербский язык.

Поэт

Я слышал из сада, как женщина пела,
Но я, я смотрел на луну.

И я никогда о певице не думал,
Луну в облаках полюбив.

Не вовсе чужой я прекрасной богине:
Ответный я чувствую взгляд.

Ни ветви дерев, ни летучие мыши
Не скроют меня от него.

Во взоры поэтов, забывших про женщин,
Отрадно смотреться луне,

Как в полные блеска чешуи драконов,
Священных поэтов морей.