- Язык:
Сербский (Српски)
- Автор:
Миломир Булатович
Дездемона
Кад у спаваћу ступи Дездемона,
Бијаше тихо, загушљиво мрачно
Само је месец вирео кроз окно
Радознало, с туђег небесклона.
И мавар страшни с изгледом дракона,
Што сву вече пијаше кипарско вино,
Приђе јој, - он је чекао је давно, -
Не хајућ дал ће заплакати она.
Напрасно и с безизлазном тугом
Она је грабила својом руком танком
Његове челичне руке- ал бијаше касно.
И, задихана, размишљаше она:
«О ,збиља, у дане када грми рат
Он је тако грозан и непознат!»
Бијаше тихо, загушљиво мрачно
Само је месец вирео кроз окно
Радознало, с туђег небесклона.
И мавар страшни с изгледом дракона,
Што сву вече пијаше кипарско вино,
Приђе јој, - он је чекао је давно, -
Не хајућ дал ће заплакати она.
Напрасно и с безизлазном тугом
Она је грабила својом руком танком
Његове челичне руке- ал бијаше касно.
И, задихана, размишљаше она:
«О ,збиља, у дане када грми рат
Он је тако грозан и непознат!»
Перевод стихотворения Николая Гумилёва «Дездемона» на сербский язык.
Дездемона
Когда вступила в спальню Дездемона,
Там было тихо, душно и темно,
Лишь месяц любопытный к ней в окно
Заглядывал с чужого небосклона.
И страшный мавр со взорами дракона,
Весь вечер пивший кипрское вино,
К ней подошел, — он ждал ее давно, —
Он не оценит девичьего стона.
Напрасно с безысходною тоской
Она ловила тонкою рукой
Его стальные руки — было поздно.
И, задыхаясь, думала она:
«О, верно, в день, когда шумит война,
Такой же он загадочный и грозный!»