- Язык:
Сербский (Српски)
- Автор:
Миломир Булатович
Стари конквистадор
Док непознате освајаше горе,
Залута једном стари конвистадор,
На димном небу гледаше кондоре,
Над њим су снежне висиле громаде.
Осам је дана лутао без хране,
И коњ му крепа, ал он под каменим уступом
Пронашао место је одбране,
Да не растаје се с драгим трупом.
Живљаше у сенци сувих смоковница
Певаше песме из сунчане Кастиље,
Сећаше се борби и љубавница,
Привиђаху му се кремењаче и мантиље.
Ко увек беше дрзак и спокојан
Не осећаше ни ужаса ни злости,
Кад смрт му дође, предложи јој воин
Да одиграју у оглодане кости.
Залута једном стари конвистадор,
На димном небу гледаше кондоре,
Над њим су снежне висиле громаде.
Осам је дана лутао без хране,
И коњ му крепа, ал он под каменим уступом
Пронашао место је одбране,
Да не растаје се с драгим трупом.
Живљаше у сенци сувих смоковница
Певаше песме из сунчане Кастиље,
Сећаше се борби и љубавница,
Привиђаху му се кремењаче и мантиље.
Ко увек беше дрзак и спокојан
Не осећаше ни ужаса ни злости,
Кад смрт му дође, предложи јој воин
Да одиграју у оглодане кости.
Перевод стихотворения Николая Гумилёва «Старый конквистадор» на сербский язык.