Содержание

Translations

Стамени старац, раста невисока
Пред ужареном прсио се пећи.
У треперењу црвенога ока,
Лио се поглед понизан, ко псећи.

Док другови спију, снијућ' среће дане.
Он снује у тој ужареној јави.
Он, уствари, лије смртоносно тане
Које ће да ме са земљом растави.

Кад га заврши, гар-лицем просину
Осмех. Враћа се. Месечева мена.
Код куће га чека на топлом камину
Размешкољена, топла жена.

Тане које ноћас изли већ се диже
Изнад хучне узбуркане Двине.
Свакога тренутка све је ближе, ближе
Грудима мојим — о мени се брине.

Као Божја стрела смртоносно тане
Погодиће ме посред крхка срца.
Истога трена у понору ране
Свенуће живота мога задњи грцај.

Бол и тугу тога смртнога урока
Платиће жена, топла, успавана.
Све то смисли старац раста невисока,
У чађавој блузи од сировог лана.

Перевод стихотворения Николая Гумилёва «Рабочий» на сербский язык.

Рабочий

Он стоит пред раскаленным горном,
Невысокий старый человек.
Взгляд спокойный кажется покорным
От миганья красноватых век.

Все товарищи его заснули,
Только он один еще не спит:
Все он занят отливаньем пули,
Что меня с землею разлучит.

Кончил, и глаза повеселели.
Возвращается. Блестит луна.
Дома ждет его в большой постели
Сонная и теплая жена.

Пуля им отлитая, просвищет
Над седою, вспененной Двиной,
Пуля, им отлитая, отыщет
Грудь мою, она пришла за мной.

Упаду, смертельно затоскую,
Прошлое увижу наяву,
Кровь ключом захлещет на сухую,
Пыльную и мятую траву.

И Господь воздаст мне полной мерой
За недолгий мой и горький век.
Это сделал в блузе светло-серой
Невысокий старый человек.